Iako se EXPO prvi put organizuje u našoj zemlji, a i na čitavom Zapadnom Balkanu, Srbija ima dugu i uspešnu istoriju učešća na svetskim izložbama. Prva izložba održana u Londonu 1851. godine, a istorija našeg učešća počinje davne 1885. godine u Antverpenu. Paviljon Srbije zauzimao je prostor od 125 kvadratnih metara, sa ukupno 302 izlagača, dok su tokom izložbe predstavnici naše zemlje osvojili ukupno 157 nagrada.
176 godina kasnije, Srbija će biti domaćin najvažnije izložbe za ceo region – Specijalizovane izložbe EXPO, sa izložbenim prostorom od 25ha, koji će za tri meseca trajanja, ugostiti više od 3 miliona posetilaca i 120 zemalja učesnica.
EXPO izložbe predstavljaju globalno okupljanje nacija posvećeno pronalaženju rešenja za izazove našeg vremena. Ove izložbe posebno su zanimljive jer su se na njima prvi put javnosti predstavila neka od najvećih tehnoloških i naučnih dostignuća svog vremena, kao što su naizmenična struja, telefon, touchscreen tehnologija i mnoga druga, ali i umetnički pravci kao što je Art deko. Takođe, EXPO izložbe su ostavile svetu trajna arhitektonska nasleđa i neke od najpoznatijih građevina na svetu kao što su Ajfelov toranj u Parizu ili Atomium u Briselu, Okeanarijum i novi sajam u Lisabonu.
Iako su ishodi i nasleđa dosadašnjih EXPO izložbi uglavnom bile infrastrukturne građevine, naučna i tehnološka dostignuća, proteklih godina teme EXPO izložbi se, pored ovog aspekta, veoma pažljivo bave izazovima čovečanstva, odnosno društveno važnim temama, kao što je održivi razvoj, hrana ili energija. Danas, više nego ikad, svetu je potreban pozitivan i svež pogled na budućnost. Svetske EXPO izložbe su, po svom konceptu, sjajna mesta za diskusiju i podsticanje da svi, pojedinačno i zajedno, učinimo svet boljim mestom za buduće generacije.
Još jedna izložba, na kojoj je naša zemlja zapaženo učestvovala, bila je u Parizu 1900. godine, na reci Sena, gde su predstavljeni naši proizvodi (hrana, minerali, tkanine) na specijalno izgrađenom paviljonu, veličine 550 m2, u obliku srpsko-vizantijske crkve. Budući da je tada bilo nagrađivanja za izložbenost, dobili smo čak 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja.
Potom smo imali zapaženo učešće na izložbi u Briselu, 1958. godine, zbog koje je izgrađen Atomijum, koji je danas i simbol Brisela i Belgije, a kada smo kao Jugoslavija dobili ogromnu pažnju zbog, opet, jedinstvenog paviljona, sagrađenog od kombinacije gvožđa i stakla.
Godine 1967. u Montrealu, 90 zemalja je napravilo svoj paviljon, a arhitektura našeg paviljona pričala je i spoljašnjom strukturom i unutrašnjim sadržajem priču o nama. Paviljon je spoljašnjim izgledom imao elemente Đerdapa na Dunavu i mosta „Gazela“ u Beogradu.
Od 2000. godine, Srbija je učestovala još na tri izložbe – u Šangaju 2010. godine, u Milanu 2015. i u Dubaiju 2021. godine. Šangaj je po posećenosti oborio sve rekorde, a mi smo imali impozantan paviljon veličine čak 1000 kvadratnih metara sa fasadom koja je bila inspirisana čuvenim pirotskim ćilimom. Dok smo u Milanu učestvovali sa fokusom na hranu, kao tadašnjom temom, u Dubaiju u postkovid periodu Srbija je svojim impresivnim nastupom privukla pažnju više od milion posetilaca. Tokom predstavljanja na Expo 2020 Dubai, Srbija je ostvarila više od 10.000 poslovnih kontakata i postala tema svetskih medija zahvaljujući nauci i inovacijama, kao i našim proslavljenim umetnicima i sportistima koji su bili deo naše postavke.
Tema Specijalizovane izložbe u Beogradu „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“ pružaju zemljama učesnicama veliki broj mogućnosti da na najbolji način predstave svoje kulture i nasleđe, ali sigurno je da će Beograd biti uspešan kao domaćin, podjednako kao i učesnik prethodnih izložbi.
