Potvrđeno učešće Republike Azerbejdžan u EXPO 2027 Beograd
April 3, 2025
Share
Republika Azerbejdžan, najveća i najrazvijenija država u regionu južnog Kavkaza, zvanično je potvrdila učešće na Specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd, koja će se održati od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine sa temom „Igra za čovečanstvo: sport i muzika za sve“.
Ova evroazijska zemlja čudesne prirode i bogatog kulturnog nasleđa prvi put je od sticanja nezavisnosti 1991. godine nastupila na Expo 2000 u Hanoveru. Nakon što je postala članica Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) 2008. godine, Azerbejdžan je aktivno učestvovao u nekoliko svetskih izložbi, uključujući Expo 2010 u Šangaju, Expo 2015 u Milanu, Expo 2020 u Dubaiju i prestojeći Expo 2025 u Osaki. Azerbejdžan je takođe zadržao snažno prisustvo na specijalizovanim i hortikulturnim izložbama, predstavljajući prepoznatljive nacionalne paviljone u Antaliji, Astani, Pekingu i Dohi.
Jedan od ključnih uspeha na ovom Expo putu Azerbejdžana bio je njihov nagrađivani paviljon „Blago biodiverziteta“ na Expo 2015 u Milanu. Tokom učešća u Expo 2017 u Astani, ova zemlja je predstavila paviljon sa temom „Zemlja vatre: energija iz prošlosti u budućnost“, koja je dobila srebrnu medalju u kategoriji istočnog dizajna i rangirana je među pet najposećenijih međunarodnih paviljona. Na međunarodnoj izložbi u Pekingu 2019. godine, nacionalni paviljon Azerbejdžana je osvojio specijalnu nagradu, čime je obezbedio drugo mesto za svoj izvanredan dizajn i kompoziciju.
Nedavno, paviljon Azerbedžana je na međunarodnoj izložbi Expo 2020 Dubai dobio globalno priznanje, pobedivši za „Najbolji paviljon srednje veličine“ i „Najbolji komunikacioni paviljon“ na takmičenju koje je organizovao časopis „Exibitor“, koji ocenjuje Svetske izložbe više od 30 godina. Proslavili su ga i posetioci i volonteri kao jedan od najlepših i najposećenijih paviljona cele manifestacije.
Kulturno i sportsko bogatstvo
Azerbejdžan je zemlja u kojoj skladno koegzistiraju drevne tradicije i moderna dostignuća. Sa istorijom prožetom folklorom, zemlja je poznata po svojim živim narodnim igrama i igrama koje odražavaju duh, otpornost i jedinstvo njenog naroda. Neki od najpopularnijih narodnih plesova su Nalbaki, živahan i ritmičan ples koji se izvodi sa malim tanjirima, Jali, kolektivni ples koji simbolizuje jedinstvo i snagu, Terekeme, koji predstavlja nomadski način života Terekeme naroda, Uzundara, graciozni ples koji se često izvodi na proslavama, dok je Kaval jedan od onih tradicionalnih plesova koji na najbolji način oličava eleganciju i duh azerbejdžanskog folklora.
Sastavni deo nekih značajnih tradicionalnih igara su Zorkana, drevni oblik borilačkih veština i fizičkog treninga, i Čovgan, tradicionalna polo igra koja datira još iz srednjeg veka i koju je UNESCO uvrstio u svoju listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Muzičko nasleđe Azerbejdžana duboko je ukorenjeno u njegovim kulturnim tradicijama, a najznačajniji instrumenti su tar, kamanča, saz, kaval, nagara, zurna i balaban. Opera, narodna muzika, Ašik tradicija, mugam i savremeni azerbejdžanski džez su najpopularniji muzički žanrovi, dok je ključnu prekretnicu u muzičkoj istoriji zemlje predstavljala kompozicija Lejla i Medžnun (1908) Uzeira Hadžibejlija, koja je bila prva opera u muslimanskom svetu.
Osim kulturne, Azerbejdžan ima i bogatu sportsku tradiciju, naročito se ističući u rvanju slobodnim stilom, džudou i šahu. Sportisti i majstori iz ovih disciplina imaju mnogobrojne međunarodne uspehe. Azerbejdžan je takođe bio domaćin brojnih sportskih manifestacijama među kojima se naročito ističu organizacija finala Lige Evrope 2019. godine i Evropsko prvenstvo u fudbalu 2020, i prestižnu „Grand Prix“ Formule 1 Azerbejdžana, dodatno učvršćujući njen status kao dinamične i globalno okrenute nacije.
Odnosi sa Srbijom
Srbija i Azerbejdžan uspostavili su diplomatske odnose 1997. godine, a njihova tradicionalno prijateljska priroda dodatno je unapređena potpisivanjem Deklaracije o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu iz 2013. i Zajedničkog akcionog plana o strateškom partnerstvu iz 2018. godine.
EXPO 2027 Beograd je još jedna prilika da se ovo partnerstvo i saradnja dodatno učvrste.
„Veoma smo uzbuđeni zbog toga što nam u goste dolazi Azerbejdžan, prelepa zemlja na granici Evrope i Azije, koja će nesumnjivo imati zapažen nastup na EXPO 2027 Beograd. Radujemo se što ćemo moći da, kroz igru i muziku, otkrijemo svetu delić njihove bogate i šarenolike kulture, koja, tradicionalno, na međunarodnim izložbama privlači ogroman broj posetilaca“, naveo je direktor preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd Dušan Borovčanin.
Na prvoj međunarodnoj izložbi na Zapadnom Balkanu u Beogradu učestvovaće više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija, a očekuje se da će srpska prestonica tokom 93 dana trajanja EXPO 2027 privući više od četiri miliona posetilaca.
Ova evroazijska zemlja čudesne prirode i bogatog kulturnog nasleđa prvi put je od sticanja nezavisnosti 1991. godine nastupila na Expo 2000 u Hanoveru. Nakon što je postala članica Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) 2008. godine, Azerbejdžan je aktivno učestvovao u nekoliko svetskih izložbi, uključujući Expo 2010 u Šangaju, Expo 2015 u Milanu, Expo 2020 u Dubaiju i prestojeći Expo 2025 u Osaki. Azerbejdžan je takođe zadržao snažno prisustvo na specijalizovanim i hortikulturnim izložbama, predstavljajući prepoznatljive nacionalne paviljone u Antaliji, Astani, Pekingu i Dohi.
Jedan od ključnih uspeha na ovom Expo putu Azerbejdžana bio je njihov nagrađivani paviljon „Blago biodiverziteta“ na Expo 2015 u Milanu. Tokom učešća u Expo 2017 u Astani, ova zemlja je predstavila paviljon sa temom „Zemlja vatre: energija iz prošlosti u budućnost“, koja je dobila srebrnu medalju u kategoriji istočnog dizajna i rangirana je među pet najposećenijih međunarodnih paviljona. Na međunarodnoj izložbi u Pekingu 2019. godine, nacionalni paviljon Azerbejdžana je osvojio specijalnu nagradu, čime je obezbedio drugo mesto za svoj izvanredan dizajn i kompoziciju.
Nedavno, paviljon Azerbedžana je na međunarodnoj izložbi Expo 2020 Dubai dobio globalno priznanje, pobedivši za „Najbolji paviljon srednje veličine“ i „Najbolji komunikacioni paviljon“ na takmičenju koje je organizovao časopis „Exibitor“, koji ocenjuje Svetske izložbe više od 30 godina. Proslavili su ga i posetioci i volonteri kao jedan od najlepših i najposećenijih paviljona cele manifestacije.
Kulturno i sportsko bogatstvo
Azerbejdžan je zemlja u kojoj skladno koegzistiraju drevne tradicije i moderna dostignuća. Sa istorijom prožetom folklorom, zemlja je poznata po svojim živim narodnim igrama i igrama koje odražavaju duh, otpornost i jedinstvo njenog naroda. Neki od najpopularnijih narodnih plesova su Nalbaki, živahan i ritmičan ples koji se izvodi sa malim tanjirima, Jali, kolektivni ples koji simbolizuje jedinstvo i snagu, Terekeme, koji predstavlja nomadski način života Terekeme naroda, Uzundara, graciozni ples koji se često izvodi na proslavama, dok je Kaval jedan od onih tradicionalnih plesova koji na najbolji način oličava eleganciju i duh azerbejdžanskog folklora.
Sastavni deo nekih značajnih tradicionalnih igara su Zorkana, drevni oblik borilačkih veština i fizičkog treninga, i Čovgan, tradicionalna polo igra koja datira još iz srednjeg veka i koju je UNESCO uvrstio u svoju listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Muzičko nasleđe Azerbejdžana duboko je ukorenjeno u njegovim kulturnim tradicijama, a najznačajniji instrumenti su tar, kamanča, saz, kaval, nagara, zurna i balaban. Opera, narodna muzika, Ašik tradicija, mugam i savremeni azerbejdžanski džez su najpopularniji muzički žanrovi, dok je ključnu prekretnicu u muzičkoj istoriji zemlje predstavljala kompozicija Lejla i Medžnun (1908) Uzeira Hadžibejlija, koja je bila prva opera u muslimanskom svetu.
Osim kulturne, Azerbejdžan ima i bogatu sportsku tradiciju, naročito se ističući u rvanju slobodnim stilom, džudou i šahu. Sportisti i majstori iz ovih disciplina imaju mnogobrojne međunarodne uspehe. Azerbejdžan je takođe bio domaćin brojnih sportskih manifestacijama među kojima se naročito ističu organizacija finala Lige Evrope 2019. godine i Evropsko prvenstvo u fudbalu 2020, i prestižnu „Grand Prix“ Formule 1 Azerbejdžana, dodatno učvršćujući njen status kao dinamične i globalno okrenute nacije.
Odnosi sa Srbijom
Srbija i Azerbejdžan uspostavili su diplomatske odnose 1997. godine, a njihova tradicionalno prijateljska priroda dodatno je unapređena potpisivanjem Deklaracije o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu iz 2013. i Zajedničkog akcionog plana o strateškom partnerstvu iz 2018. godine.
EXPO 2027 Beograd je još jedna prilika da se ovo partnerstvo i saradnja dodatno učvrste.
„Veoma smo uzbuđeni zbog toga što nam u goste dolazi Azerbejdžan, prelepa zemlja na granici Evrope i Azije, koja će nesumnjivo imati zapažen nastup na EXPO 2027 Beograd. Radujemo se što ćemo moći da, kroz igru i muziku, otkrijemo svetu delić njihove bogate i šarenolike kulture, koja, tradicionalno, na međunarodnim izložbama privlači ogroman broj posetilaca“, naveo je direktor preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd Dušan Borovčanin.
Na prvoj međunarodnoj izložbi na Zapadnom Balkanu u Beogradu učestvovaće više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija, a očekuje se da će srpska prestonica tokom 93 dana trajanja EXPO 2027 privući više od četiri miliona posetilaca.
